Krakov korene vuče još iz sedmog veka, a čak je bio i glavni grad Poljske sve do 1596. godine. Staro Miasto, kako je u Krakovu poznatiji stari deo grada, najstariji je kvart u gradu, a i najfascinantniji. Nekada je ovo trebao da bude grad za sebe, ali je mongolska invazija osujetila te planove. Danas je Staro Miasto ekosistem za sebe, sa preslatkim butikčićima, tavernicama, raskošnim parkovima, zidinama koje ga okružuju i dominantnom slikom brda Vavel u pozadini. Na Vavel brdu nalazi se Vavel zamak, nekadašnje velelepno prebivalište poljskog kralja. Ovaj zamak (u sklopu kog se nalazi i prelepa katedrala) dotakao je svaki umetnički stil koji možete da zamislite, pa je zaista jedinstven prizor koji ne smete propustiti. Glavni trg jedan je od najvećih srednjovekovnih trgova u čitavoj Evropi, i pokazuje punu silu srednjovekovne Poljske. Skakućući od kraja do kraja po Krakovu naleteće i na jevrejski kvart, Kazimierz. Kralj Kazimir Treći preselio je jevrejsku populaciju ovde posle velikog požara koji je zahvatio Krakov, pa i dan danas postoji distinktna jevrejska aura po ulicama, kafićima i restoranima. Ukoliko ste gledali fenomenalan film „Šindlerova Lista“, veliki broj scena sniman je upravo u Kazimierzu. Krakov krije bezbroj tajni, ali vratimo se najpre na početak i na njegovo rođenje. Krakov život počinje kao mesto odakle su potekla Vistulanska plemena. Ova plemena zauzela su region i držala ga sve do 10. veka. Kada je princ Mieszko ujedinio sever i jug Poljske, tada je Krakov postao i glavni grad. Munjevit razvoj je usledio pošto je glavni grad ubrzo postao centar za trgovinu. Tatari su protutnjali u 13. veku i uništili Krakov, ali je grad munjevitom brzinom obnovljen, pa je danas još zanimljiviji zbog svih tih slojeva istorije koji se kriju ispod pločnjaka Krakova. Važnost brda Vavel porasla je kada je kralj Vladislav Niski doneo odluku da se kraljevi krunišu u Vavel zamku, a da u Vavel katedrali počivaju njihove mošti. Zato je brdo Vavel toliko bitno poljskom narodu, i zato je jedna od najvećih turističkih atrakcija u Krakovu. Period prosperiteta usledio je u 14. veku, kada je i nastao veliki deo specifične arhitekture koja krasi grad. Tada je nastao i drugi najstariji univerzitet u Evropi, Univerzitet Jagielonije. Ovo velelepono zdanje neverovatno izgleda, pa će te se prilikom posete osećati kao da ste zalutali u neki kutak sveta iz knjiga o Hariju Poteru. Krakov je imao svoje uspone i padove, Švedski ratovi posebno su loše uticali na razvoj grada, ali se razvoj nastavio. Štaviše, kada je grad bio pod austrijskom kontrolom u 19. veku, renovacije su vratile grad u svoje nekada veličanstveno stanje.